BBF-Mogućnosti finansiranja razvojnih projekata
O mogućnostima za implementaciju i finansiranje
investicionih i razvojnih projekata tokom drugog panela sa moderatorkom Anom
Cmiljanić, razgovarali su izvršna direktorica IRF dr Irena Radović, šef Evropske
banke za obnovu i razvoj u Crnoj Gori Remon Zakaria, generalna sekretarka
Zajednice opština Crne Gore Mišela Manojlović i predsjednik OU bankarstva PKCG
Miloš Miketić.
Moderatorka Ana Cmiljanić rekla je da preliminarni podaci za
prvih pet mjeseci 2023. pokazuju da su u našoj zemlji smanjene neto strane
direktne investicije za 35 odsto.
Dr Irena Radović istakla je da je IRF najsnažnija
finansijska poluga koju država ima kada je riječ o podršci privredi.
- Moramo svi da budemo još bolji i da unapređujemo prakse
kako bi privrednici poslovali lakše i jednostavnije. Pričamo o digitalizaciji -
tražimo da se procedura skrati i ubrza kako privrednici ne bi trošili vrijeme
na šalterima, već da im dokumentacija bude dostupna „na klik“ - rekla je
Radović.
Ona se osvrnula na globalnu situaciju koja utiče na
povećanje cijena kredita i inflaciju. Prema njenim riječima, kada su sredstva
skupa niži je podsticaj privredi, a najniža stopa potražnje za investicionim
kreditima u Evropi bila je u drugom kvartalu ove godine. Sve se to prenosi na
IRF koji se zadužuje kod evropskih banaka.
- Pokušavamo da sve to ne „prevalimo“ na privredu, već da
obezbijedimo njenu održivost i zato su naše kamatne stope niže u odnosu na
komercijalne banke - rekla je Radović.
Apelovala je na lokalne samouprave da rade na kreiranju
projekata koji mogu da budu finansirani iz međunarodnih projekata.
- Ovdje na sjeveru postoje brojni kvalitetni projekti, a
među njima se posebno izdvaja projekat distributivnog centra i treba da radimo
na tome da on dobije evropska sredstva - zaključila je Radović.
Ona je kazala da će transformacija IRF u razvojnu banku
doprinijeti boljem korišćenju sredstava evropskih fondova za projekte koji se
odnose na infrastrukturu, inovacije, zelenu tranziciju.
Remon Zakaria, šef kancelarije EBRD u Crnoj Gori, istakao je
da dobra infrastruktura i povezanost mogu donijeti velike ekonomske benefite
svakoj državi, te privući strane investitore.
– Auto put Bar – Boljare predstavlja snažan potencijal i
njegov završetak je od izuzetnog značaja, a Evropske banka za obnovu i razvoj
pruža snažnu podršku ovom, ali sličnim infrastrukturnim projektima, posebno na
Sjeveru, kao što su put Berane – Kolašin i Rožaje -Špiljani – istakao je on, dodajući da je u
rekonstrukciju ova dva puta do sada uloženo preko 10 miliona eura.
On je tokom svog izlaganja predstavio kreditne linije koje
EBRD sprovodi sa lokalnim bankama, a u čijem fokusu su mala i srednja
preduzeća, te žene preduzetnice i mladi u biznisu.
- Želimo da pomognemo ovim preduzećima i osnažimo njihovu
konkurentnost, ali i svima njima pružimo savjetodavnu podršku – kazao je
Zakaria.
Prema njegovim riječima, EU nudi čitav niz programa podrške,
uključujuci bespovratne grantove, kredite i garancije, ali ističe da Crna Gora
mora više raditi i aktivnije se uključiti kako bi ih iskoristila.
- Država i lokalne
samouprave moraju zajednički raditi kako bi ta sredstva što prije bila dostupna
i iskoristila se u cjelini - poručio je
on.
Zakaria je takođe kazao da EBRD pomaže Vladi u reformama
politika, privlačenju stranih investitora, te obezbjeđuje tehničku podršku kako
bi svi tenderi bili po internacionalnim standardima.
Mišela Manojlović, generalna sekretarka Zajednice opština
Crne Gore kazala je da je cilj ove institucije da snažno radi na razvoju i
unapređenju lokalne samouprave, efikasnijem obavljanju njihovih nadležnosti u
interesu lokalnog stanovništva, te na zaštiti i ostvarivanju zajedničkih
interesa članica.
– Ova Zajednica je ključna za praćenje i implementaciju
projekata, a naš fokus je prvenstveno stavljen na osnaživanje opština u
finansijskom smislu, sa akcentom na bespovratna sredstva i grantove – kazala je
ona.
Ona je istakla da su posebno ponosni na činjenicu da je
Zajednica opština Crne Gore od sopstvenih sredstava opredijelila 500.000 eura
za finansiranje tehničke dokumentacije za investicione projekte opština,
istakavši da u ovom trenutku njih 17 koristi ova sredstva.
Prema njenim riječima, ruralni infrastrukturni projekti
takođe igraju ključnu ulogu u razvoju seoskog turizma u crnogorskim opštinama.
– Infrastrukturni projekti na ruralnim područjima ključni su
za ostvarivanje BIO-EKO brenda i pružaju opštinama značajnu priliku za
realizaciju projekata iz IPARD 3 programa – kazala je Manojlović.
Predsjednik Odbora udruženja bankarstva, drugih finansijskih
organizacija i osiguranja Miloš Miketić, na konstataciju moderatorke da je
likvidna aktiva banaka povećana 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, istakao
je da novca ima, a depoziti rastu kao posljedica rata u Ukrajini.
- Svjedočimo ogromnom protoku novca preko Crne Gore koji
nismo uspjeli da zadržimo i da oformimo fond kojim bismo ta sredstva
investirali u razvojne projekte. Ta količina novca predstavlja teret bankama i
one se u većem procentu okreću obveznicama, što govori da imamo manjak
projekata u koje su banke spremne da ulože. Međutim, dobro je što smo mali i
možemo lako da preokrenemo taj točak - kazao je Miketić, koji sa optimizmom
gleda na podatke koji pokazuju smanjujenje deficita budžeta i prognozu da se od
2025. može očekivati suficit, zatim na smanjenje duga u odnosu na BDP i druge
dobre trendove.
Naglašava da su banke samo dio „investicione slagalice“ i da
moraju da poštuju stroge standarde poslovanja Bazel 3.
- Banka se uključuje u svaki projekat u trenutku kada je on
papirološki zaokružen, obezbijeđene sve potrebne dozvole i drugi uslovi koji
neće spriječiti investiciju. Projekat mora da bude dobar i isplativ - rekao je
Miketić.
On je istakao značaj IRF-a kao i predviđenog Kreditno
garantnog fonda koji će preuzimati na sebe onaj dio rizika finansiranja koji
komercijalne banke ne žele i podstaći da crnogorske kompanije lakše dolaze do
potrebnih finansija za investiranje.
0 Komentara