Ove godine najavljuje sezonu ,,jaču“ nego ikada, pa su i na Lovćenu zadovoljni. Još se na vrhu nije ni snijeg otopio, a već su počele organizovane grupe turista. U podlovćenskim selima turisti se dočekuju malo drugačije, o domaćinski, sa domaćom pršutom i njeguškim sirom, a popije se i domaća medovina. Nema prostora za elitni turizam, a baš to privlači strance. A takva je najstarija naša kafana ,,Kod Pera na Bukovici“ koja radi i ljeti i zimi već 142 godine.

Pred početak Drugog svjetskog rata 1936. počele su prve organizovane grupe stranih gostiju i to baš ,,kod Pera“.

Sadašnji vlasnik, njegov praunuk Đuro Brankov Milošević tvrdi da je upravo ovdje započeo crnogorski turizam, zahvaljujući trgovini, jer su trgovci iz Peći ovuda su nosili brašno za Kotor.

- Mi smo zadržali onaj stari ,,kostur“. Nije isto držati ovakav lokal ili neki elitni. Treba paziti na detalje, a gosti se dočekuju tradicionalno. Gledamo ovo kao svoju kuću. Majka ovdje živi, ali dolazimo i ja i brat i sestra. Kuća je otvorena cijele godine, ne zatvara se ni zimi. Ovo je bio katun i prađed je kupovao sve malo po malo. Strani turisti se oduševe pričom i kako je to nekada bilo - priča Milošević dodajući da je turistima upravo zanimljivo kako se sve očuvalo toliko godina jer znaju za brojne ratove na ovim prostorima.

Njihov porodični biznis započeo je davne 1881. godine, a dozvolu su dobili od kralja Nikole.

- Moj čukunđed Krsto je otvorio kafanu. Bio je i putar i tada je bila uredba da državni i privatni posao ne mogu istovremeno. Tako je jedan period posao prebacio na ženu Petranu i ona je zvanično bila vlasnica. Poslije toga posao je preuzeo moj prađed Pero, po kome kafana i nosi ime. Bio je trgovac. Putovao je u Dubrovnik i Konavle, nabavljao robu i sklapao razna prijateljstva - priča Milošević.

Kafanu preuzima njegov đed, pa otac i sada on sa porodicom.

- Vaspitani smo tradicionalno. Kad roditelji zovu pomažemo svi u poslu. Ocu je više značilo druženje nego posao, kao i meni - priča Milošević.

Od ugostiteljstva, kaže, može da se živi.

- Samo bez halapljivosti i sa ljubavlju ako se radi. Ako razmišljam samo o profitu neću posao raditi kako treba. Volim da radim sa manjim grupama jer mogu da im se više posvetim, da odgovorim na svako pitanje - kaže Milošević i dodaje da su ranijih godina dolazili Njemci i Britanci i da je platežna moć bila bolja. Zadnjih godina posjećuju ih Skandinavci, Izraelci… jer ima manje direktnih avio-letova.

Đuro i njegova majka, kažu, mogu opslužiti 150 ljudi odjednom.

- Radimo na principu self-servis da bi ušli u kuću da pogledaju. Oni koji su izmislili Mekdonalds viđeli su to od nas - kaže u smijehu Milošević.

Turisti, kaže, vole snek - pršut, sir i domaći hljeb, popiju medovinu i neko vino, a neko dođe i na ručak, ali ako im najave, jer nemaju meni.

- Kod nas vam je kao kod nekog kući na slavu kad se dođe. Imali smo 46 Italijana prije nekoliko dana, dao sam im od svake rakije da probaju i onda su počeli da pjevaju, čuda su činjeli. Obično grupe ostanu pola sata do 45 minuta, a Slovenci su meraklije i ostanu duže. Tako su jednom mene i brata izbacili iz šanka pa oni usluživali - prisjeća se Milošević, dodajući da je ovaj posao za njih uživanje i nešto što su od malena radili.

- Jednostavno to se nametne. Od djetinjstva smo kupili čaše sa stolova i dobijali bakšiš - priča Milošević.

Kao stari turistički radnik smatra da u crnogorski turizam treba da bude uvezana tradicija.

- Srednjovječne ljude ne zanimaju diskoteke - kaže Milošević I naglašava da treba što više raditi na tome da turista ima i zimi. Sada fali prijateljstva i iskrenosti, razgovora… Ranije nije bilo interesa. Svako je svakome pomagao, a sada te niko ne vidi. Sve je to napravila ova modernizacija. Što više novijih stvari to više malverzacija i zloupotreba – smatra Milošević.  N.K.