Korona i dokolica

Programiranje kao način života

Okt 19, 2020 1 Komentara

(15 riječi)

Programiranje nije samo pisanje kodova u određenom programskom jeziku, već predstavlja stil života, a djeca koja uče da programiraju uče i da razmišljaju, da slaganjem određenih koraka rješavaju probleme i izazove, koji ih čekaju u životu.

Ovako programiranje opisuju u Udruženju profesora informatike i informacionih tehnologija Crne Gore, koje se prije dvije godine javilo na konkurs „Za svako dobro“ sa projektom Mali programeri.

Članica Udruženja i nastavnica informatike u Osnovnoj školi „Vlado Milić“ u Podgorici, Milica Marković, podsjetila je da je njihov program Mali programeri odabran na konkursu kao jedan od onih sa velikim potencijalom. Ispostavilo se s razlogom.

„Projekat Mali programeri podrazumijeva obuku učenika osnovnih škola u dijelu programiranja. Sa tim programom Udruženje je dobilo određeni broj mBot robota. U programu Scratch (Skreč) radimo programiranje igrica i pravimo određene programe koji su djeci vrlo zanimljivi. Nastavak te priče su mBot roboti. mBlock je program u kojem se radi, a roboti su tu da bismo mogli da u stvarnom životu probamo ono što napravimo. To dodatno pojačava interesovanja djece za programiranje“, kazala je Marković.

Priča o robotima djecu uvijek zaintrigira, ali na početku je bilo nedoumica, ne samo kod djece, već i kod nastavnika.

„Zahvaljujući sjajnoj skripti koju je uradila nastavnica Biljana i za jedan i za drugi program put nam je znatno olakšan i skripta nam je pomogla da radimo što kvalitetnije i bolje. Tako da su nedoumice vrlo brzo prestale, a počeli su prava zabava i igra“, pojasnila je Marković.

Ono što je rađeno na sekciji kroz vannastavnu aktivnost nastavnica je primjenjivala i u redovnoj nastavi.

„Te obuke smo prošli sa generacijom osmog razreda 2018/2019, a i sa generacijom 2019/2020. Tako da je veliki broj učenika naučio da programira. To im je svakako vrlo važno za budućnost ako budu htjeli da nastave sa ovim poslom“, rekala je Marković.

Predstavnica Udruženja profesora informatike i informacionih tehnologija Crne Gore, Biljana Krivokapić, pojasnila je da kada se kaže programiranje pomisli se na programiranje u nekom programskom jeziku, međutim ono ne mora da bude vezano samo za to već je to način života.

„Vi rješavate određene probleme i izazove slaganjem određenih koraka. Mi se naravno bavimo programiranjem, ali kroz ove aktivnosti, učimo ih kako da razmišljaju, rješavaju određene probleme, izazove, koji ih čekaju u životu. Ne možemo očekivati da će svi polaznici kurseva biti budući programeri, ali sam sigurna da će im iskustvo koje ponesu sa ovoga kursa itekako značiti u životu“, istakla je Krivokapić.

Posebno je zadovoljstvo, kako je rekla, kada se i nakon završenog kursa, učenici javljaju, postavljaju pitanja, traže smjernice.

„Neki su možda nastavili da se bave programiranjem, jer smo im probudili tu želju ili smo im makar samo bili vjetar u leđa. Ako od 30 učenika probudite želju kod jednog uspjeli ste. A da ne pričamo koliko znači jedna ovakva aktivnost, druženje, vršnjačka edukacija. Sve su to pozitivne stvari, koje su u današnjem obrazovnom procesu itekako poželjne“, rekla je Krivokapić.

Zahvaljujući konkursu „Za svako dobro“ i Crnogorskom Telekomu koji je prepoznao Male programere kao projekt kome treba dati priliku tri crnogorske škole su opremljene mBot robotima i mogu nesmetano da obavljaju plan i program za učenike osmog razreda, a pored toga i da omoguće sekcije za ostale učenike.

„Održivost projekta se ogleda u tome što svaka naredna generacija ima mogućnost da radi na istom robotu i na istim projektima. Mi smo, kroz prvu generaciju, izradili priručnike, nabavili robote i krenuli dalje. Ideja nam je da u narednom periodu opremimo još škola da bismo u budućnosti, možda, organizovali neko takmičenje učenika“, objasnila je Krivokapić.

Nastavnica informatike iz Osnovne škole „Štampar Makarije“ u Podgorici, Marija Mugoša, kazala je da su u projekat uključene škola u kojoj radi, kao i škole „Aleksa Đilas Bećo“ iz Mojkovca i „Vlado Milić“, a obuku je pohađalo oko hiljadu učenika.

Učenica Jovana Šaković iz Osnovne škole „Vlado Milić“, kazala je da voli da uči da programira, a najzanimljivije joj je programiranje igrica.

„Svi koji pohađaju časove su veoma zainteresovani i posvećeni. Mnogo toga smo naučili. I šta drugo reći osim-ovo je super“, jasna je Jovana.

Učenik Petar Pavićević iz Osnovne škole „Štampar Makarije“, kazao je da roboti mogu da izvršavaju razne zadatke, da izbjegavaju i zaobilaze prepreke.

„Sve što ovdje radimo može biti veoma korisno u životu, ako neko želi da se bavi time“, rekao je Petar.

Njegov školski drug, Nikola Pejović, je kroz zabavu i igru naučio da programira, već ima svoj sajt sa igricama, koje je sam napravio i sebe, kako je kazao, u budućnosti vidi u tom poslu.